Letter From Africa

Monday, May 25, 2015

Uputiti se u Afriku u jeku epidemije ebole i džihadističkih genocida zvuči kao prava ludost. Ali kad ste udati za fotografa, to ne predstavlja problem i počinjete s pakovanjem kofera čim vam splasne otok od pelcovanja na razne infekcije. 



Na sreću, Afrika pruža mnogo, mnogo više od onog što mediji prezentuju. Ako ste, kao i ja, ljubitelj "all exclusive" šatorskih varijanti, a to znači tuširanje pod vedrim nebom i uspavljivanje uz zvuk životinjica koje uveče obilaze šator - nema bolje stvari od safarija u nacionalnim parkovima Kenije i Tanzanije. Kampovi za boravak se nalaze u središtu parkova, tako da to predstavlja pravi pravcati susret sa divljinom. Neopisiva je uživancija videti lavove za doručkom (dok im se stomaci vuku po zemlji), geparda kako merka gazelu pre nego što krene u napad ili pak slona kako ispušta mlaz iz surle ravan mlazu vode iz vatrogasnog creva ili meni najslađe životinjice na svetu - žirafice dok brste lišće sa grana. Ja, u stvari, vidim safari kao jedan ogroman zoološki vrt, s tim što sam ovoga puta ja u takoreći kavezu, a divlje životinje šetaju slobodno... 




Za nastavak avanture, preporučujem Zambiju koja, još iz aviona, pleni zelenilom. Posle osveženja na veličanstvenim Viktorijinim vodopadima, sledio je rafting po Zambeziju. Ukoliko se i vi odlučite na ovaj korak, obujte najudobnije patike, jer je staza kojom se dolazi do reke jako strma (što kršnim momcima i nije neki problem, ali ja sam je jedva savladala i to uz pomoć člana posade) i budite na oprezu od najjačih brzaka na svetu. Takođe, nemojte paničiti ako se čamac u kom se nalazite prevrne, nego, dok vas voda vitla kao centrifuga mašinu, opustite se i razmišljajte o svim lepim stvarima koje život pruža. 
Šetnja s lavovima me je ostavila bez daha jer nije sasvim obična stvar prići blizu ovim stvorenjima i gladiti ih rukom ispod brade ili maziti svoje lice njihovim repom kao četkom za rumenilo. Nisam ni sanjala koliko ću se raspilaviti kada vidim mladunče nosoroga iz blizine (mislim, koliko je moguće prići blizu, a da se oni ne uznemire). 


Nakon svih ovih uzbuđenja spustila sam se do plaža Mozambika da se malko izležavam na suncu koje prži samo 11 sati intenzivno, da bih se potom nauživala u predivnim bojama njegovog zalaska. Za odmor na afričkoj obali obavezno preporučujem prethodno konsultovanje prognoze plime i oseke koje su dnevne u ovom kraju sveta, da vas ne bi iznenadile, kao što su mene, pa sam u sred plivanja, ostala nasukana na peščanom ostrvcetu. 
Dobru lekciju o afričkoj istoriji, kao i o aparthejdu možete dobiti u Juznoafrickoj Republici, u Johanesburgu, koji po mom mišljenju nije ništa specijalno interesantan, osim što smo odseli u "umetničkom" hotelu gde su apartmani uređeni s obzirom na vrstu umetnosti (film, muzika, fotografija), a unutrasnjost wc šolje ispunjena važnim istorijskim datumima. 


E, malo da se osvrnem i na ljude koji naseljavaju ovaj kraj sveta... Afrički narodi mi deluju pomalo neprijateljski raspoloženi prema strancima. Možda zbog siromaštva koje tamo vlada. Trude se na sve načine da dođu do novca i vrlo su agresivni u nameri da prodaju svoje proizvode (lavovi deluju mnogo pitomije u odnosu na trgovce i prodavce bilo kakve vrste usluga). Budite spremni na anglosaksonske cene i afrički kvalitet usluga. 




Za putovanje iz jednog mesta u drugo treba računati uvek na par sati više od vremena koje vam je rečeno jer, ako je u pitanju autobus ili kombi, čeka se dok se poslednje mesto ne popuni, staje se svako malo da se porazgovara s drugim prevoznicima ili da putnici obave shoppinge. Kvalitet afričkih puteva doprinosi zamoru u putu, kao i pretrpanost putnicima i naguranim koferima koji vam stoje nad glavom. Samo da vam kažem da, kao što mi nosimo ručne torbice, tamošnje žene ne idu nigde bez jedne kokoške privezane uz pojas. Ni bacanje limenki i drugog smeća od strane lokalaca kroz prozor me nije ostavilo ravnodušnom. Ljudi tamo nemaju nikakvu svest o očuvanju prirode, čak sam čula da je jedan od gradonačelnika smenjen jer je hteo da "rasipa" novac na čiscenje grada. (S obzirom na uslove u kojim žive, ovo im se možda ne može ni zameriti.) Od ponuđenih sredstava prevoza, nisam znala da li da se odlučim za avion (godista '83, ipak mlađi u poređenju s mojim godištem) ili voz (kojem higijena nije na zavidnom nivou), a u oba slučaja se mogu desiti otkazivanja na neodređeno vreme. Ako želite, možete da pređete granicu jedne države u drugu mimo navedenih prevoznih sredstava i npr. ustopirate kamiondžiju - što se u mom slučaju ispostavilo kao najbrži, najpouzdaniji i najsigurniji način putovanja. 
Ukoliko ogladnite negde usput, nemojte se ustručavati da prezalogajite nešto od tradicionalnih afričkih specijaliteta. Piletinu ili govedinu s barenim španatom ili kupusom ili pire mešanog povrća uz pecivo od brašna i kukuruza ili pak nešto nalik nasim palačinkama. Nemojte sebi uskraćivati ni slast afričkim bananama, ja sam praktično preživljavala hraneći se njima jer su preukusne. 


Poseta plemenski organizovanom narodu predstavljaju još jednu turisticku atrakciju. Jedno od najpoznatijih plemena je Maasai, narod Kenije i Tanzanije. Maasai nikada ne koriste nikakvo sredstvo prevoza, a skloni su migracijama. Žive u poligamijskim bračnim zajednicama, odnosno poliginijskim (poglavica ima čak 13 žena). Jedan od drevnih obreda inicijacije je bila i borba s lavovima sve dok kraljevi džungle nisu postali zaštićeni od strane države (na svu sreću). Osnovni izvor egzistencije, ne samo ovog plemena, već i drugih, jeste uzgoj stoke i kukuruza. U prošlosti je nepismenost  bila stopostotno rasprostranjena, a u današnje vreme je za ovaj narod obezbeđeno školovanje. Maasai "fazon" oblačenja me je fascinirao (perle, minđuse, pirsinzi, marame), samo treba biti na oprezu s fotografisanjem jer nisu raspoloženi da poziraju za kamere bez novčane nadoknade. Bilo mi je i interesantno naučiti neke reči Svahili jezika koji se govori u Keniji i Tanzaniji (KARIBU - Dobrodošli, JAMBO -Zdravo, itd).                       
Ovakvo je moje iskustvo i ovo su moji utisci o proputovanju po Africi, koje je definitivno bilo od neprocenjive vrednosti za mene. Afrika će me sigurno videti još koji put, a vi, koji se odlučite da se tamo zaputite, naoružajte se najboljim mogućim objektivom i SAFARI NJEMA  iliti SREĆAN PUT!!!


Tekst: Ivana Šaravanja (za Edaytorial pisala ovde i ovde)
Fotografije: Nemanja Savić (fb - Photography Freelance)



You Might Also Like

0 comments